levo

farmerke. farmerice. fardže.

2008-08-02T01:30:00.001-07:00

Saznajte koje farmerke bi vam najbolje pristajale - uske, klasične, elegantne, u jarkim bojama, ekološke...

Najseksepilniji odevni predmet ikada izmišljen su, naravno, farmerke. Pokušali smo da dođemo do odgovora koje farmerke su najbolje na svetu, bilo da se radi o uskim „skinny” ili klasičnim modelima.

„skinny” farmerke
Uvek su seksi i moderne. Kada je vrućina, najbolje je imati zip na dnu nogavice. Ne treba da ih nosite ako ste gojazni, ali ako imate obline, onda su poželjne. Leti se prodaju modeli sa skraćenim nogavicama, da bi se videle seksi sandale koje odlično idu uz njih. Idealan model: Miss Sixty.

Džins u jarkim nijansama
Razbijaju dosadu, a sudeći po revijama vodećih svetskih kreatora, biće u trendu ovog proleća i leta. Ipak, ako su krojene suviše široko, izgledaćete kao klovn, pa se opredelite za uske modele. Ako su vam farmerke upadljive (zbog boje), majica, košulja ili top treba da budu neutralni. Idealan model: Old Navy.

Eko farmerke
Od materijala napravljenog od bambusa prave se izuzetno udobne i mekane farmerke. Najveći svetski džins brendovi sve češće u ponudi imaju ekološke modele. Ako ste osvešćeni po tome pitanju, eko džins je prava stvar. Idealan model: Levi’s eco.

Tamne i elegantne
Teget farmerke koje su gotovo crne odgovor su industrije džinsa na malu crnu haljinu. Praćete ih okrenute naopako da ne bi gubile boju. Tu su i modeli u sivoj boji, koji su posebno atraktivni ako u tkanju imaju malo sjaja. Idealan model: Just Cavalli.

Ravnog kroja
Ništa ne ističe bolje dužinu nogu i vaš struk od ovog modela. S obzirom da su široke, obucite usku bluzu. Farmerke koje podsećaju na 70. godine prošlog veka u disko fazonu, najbolji su predstavnik ovog stila. Idealan model: Chloe

spavaćice

2008-07-21T23:31:00.001-07:00

Ortopedski grudnjaci

2008-07-17T21:51:00.000-07:00

Štampaj

Veoma lepi donji veš ne treba biti stvar prošlosti...

Posle operacije karcinoma dojke vrlo je važno da vratite osjećaj samopouzdanja.

Moderan dizajn
Prekrasni materijali
Udobnost
Potpunu sigurnost

Grudnjaci podjeljeni su u tri grupe:

"Bez džepića" - za žene koje su imale parcijalnu operaciju, rekonstrukciju dojke ili za one koje žele silikonsku dojku nositi direktno na koži.

"Mastecomy" - džepić na levo ili desnoj strani koji drže silikonsku dojku čvrsto na mestu.

"Bi-lateral" -džepić na obe strane za žene koje su imale bilateralnu operaciju. Žene koje trebaju samo jednu stranu osjetiti će dodatnu sigurnost i za svoju prirodnu dojku jer će im džep pružiti udoban osecaj.

2008-07-11T22:22:00.001-07:00

Možemo da se tešimo ali ne možemo da ne priznamo da se sa godinama guza polako opušta. Vreme, loša ishrana, manjak vežbanja, previše sedenja, stres... sve to utiče da guza počne da teži ka podu, baš kao i grudi.

Sad, za grudi postoji push-up, wonderbra i još sijaset pomagala da održimo ili stvorimo od njih poželjne delove tela. A zašto ne bi tako nešto neko smislio i za guzu? Ako ste mislili da niko o tome ne razmišlja, prevarili ste se. Biniki je upravo to - predstavljen kao deo donjeg veša koji vi trebalo da od ravne zadnjice stvori trticu J.Lo.
Doduše, sigurno bi neki od steznika naše bake nego ovaj predmet koji kao da je iskočio iz nekog SM filma. Koliko je komplikovan, govori i to da vam je potebno uputstvo kako da ga namestite.

2008-07-01T22:16:00.000-07:00

Ponekad je iznenađujuće kakve sve stvarčice dizajneri smisle da bi mučili ženski pol. Ništa manje neprijatne za nošenje su ove cipelice koje je smislio Christian Louboutin - baletanke sa štiklom koje veoma liče na one koje smo videli u Beyonceinom spotu za pesmu 'Green Light'.

- Ne možete da hodate ili trčite u ovim cipelama - prosvetlio nas je dizajner - Ali one su, ionako, napravljene samo za nošenje dok ležite na leđima.

Impresivno zapažanje, veoma impresivno. Mora da misli da je nekim ženama neodoljivo prijatno da ih spopadnu grčevi u stopalima taman kad dođe no presudnog trenutka?

Gucci protiv kineskih lažnjaka

2008-06-21T22:11:00.000-07:00


	Narodni sud u Šangaju presudio je da grupacija Senda, sa sjedištem u provinciji Jiangsu u istočnoj Kini, mora Gucciju platiti 180.000 juana ili 25.700 dolara odštete, prenio je list Oriental Morning Post. Takva bi presuda mogla dovesti do prave lavine sličnih jer je Kina pravi eldorado za “lažnjake”, od Guccija, Fendija, Prade i Diora, preko DVD-ova i CD-ova, lijekova i sportske opreme sve do čokolada Ferrero Roche. Kopije proizvoda svjetskih marki u Kini možete kupiti na svakom koraku, kako na ulici tako i u robnim kućama gdje se prodNarodni sud u Šangaju presudio je da grupacija Senda, sa sjedištem u provinciji Jiangsu u istočnoj Kini, mora Gucciju platiti 180.000 juana ili 25.700 dolara odštete, prenio je list Oriental Morning Post. Takva bi presuda mogla dovesti do prave lavine sličnih jer je Kina pravi eldorado za “lažnjake”, od Guccija, Fendija, Prade i Diora, preko DVD-ova i CD-ova, lijekova i sportske opreme sve do čokolada Ferrero Roche. Kopije proizvoda svjetskih marki u Kini možete kupiti na svakom koraku, kako na ulici tako i u robnim kućama gdje se prodaju legalno. Drugooptuženoj vodećoj šangajskoj robnoj kući Yaohan sud je naredio da odmah povuče sporne cipele iz svoje ponude. Gucci je od te robne kuće tražio odštetu u visini 610.000 juana, ali je sud odlučio da sama robna kuća, iako sporne sandale navode na krivi zaključak, nije dužna ništa platiti budući da nije bila svjesna postojanja nepravilnosti. Gucci je u avgustu 2006. otkrio da Yaohan lažne sandale prodaje po cijeni od 28 dolara, što je samo pet posto od cijene autentičnih Guccijevih sandala. Nedovoljna zaštita prava intelektualnog vlasništva u Kini konstantan je izvor zabrinutosti među inostranim kompanijama, osobito među proizvođačima luksuzne robe. Gucci je druga evropska firma koja je postigla ovakvu pravnu pobjedu. Prije njega je italijanski proizvođač čokolada Ferrero dobio sudsku bitku, koja je trajala pet godina, protiv kineske firme Montresor. Ona je proizvodila lažne čokoladice Ferrero, prepoznatljive po tome što su zamotane u zlatni papir. Kineski Vrhovni sud naredio je kompaniji da prestane proizvoditi “Ferrero” te da plati odštetu u visini od 500.000 juana.

Christian Dior

2008-05-23T22:46:00.000-07:00

Кристијан Диор (фр. Christian Dior, 21. јануар, 1905. – 23. октобар, 1957.) је био утицајни француски модни креатор.

По жељи његових родитеља, који су се надали да ће постати дипломата, уписао је школу политичких наука 1920. године. Након што је завршио 1925. године, отворио је малу уметничку галерију. Његова до тада добро стојећа породица доживела је финансијску катастрофу, а он је био принуђен да затвори галерију. Десетак година након тога радио је са разним француским дизајнерима да би 1946. отворио своју модну кућу.

Koko Šanel

2008-04-28T01:08:00.000-07:00

Gabrijela Koko Šanel (19. avgust 1883. – 10. januar 1971.) je bila francuska modna kreatorka, jedna od najčuvenijih u XX veku, koja je gotovo 60 godina suvereno vladala visokom pariskom modom.

Koko Šanel je i tvorac Male crne haljine.

IME

2008-04-25T09:31:00.000-07:00

proza

TAJ NJEN ČUDNI UM

2008-04-22T02:14:00.000-07:00

poezija

Endi Vorhol

2008-04-16T11:13:00.000-07:00

Endi Vorhol (engl. Andy Warholl) (6. avgust, 1928 – 22. februar, 1987) bio je američki slikar, režiser, publicista, glumac i najveća figura pop arta. Rođen kao Endru Varhola u Pitsburgu, studira dizajn na univerzitetu Karnegi Melon nakon čega odlazi u Njujork.

Dve njegove izjave:

U budućnosti će svako imati svojih 15 minuta svetske slave.

Umetnik je osoba koja pravi stvari koje ljudima ne trebaju, ali on iz nekog razloga misli da bi bila dobra ideja dati im.

Dok je bio živ, govorio je da potiče niotkud. Zato su ga nazivali Coca-Cola Cocteau.
Nije se smrtno zapio. Niti predozirao narkoticima. Mada bi tako htela legenda. Do niotkud, ili do svoje prave domovine doputovao je nekoliko meseci pre smrti. Ali još za života proglašen je za genija XX veka i proroka. Dok su ga tamo, odakle potiče njegova porodica, smatrali debilom, šarlatanom, komedijašem i izdajnikom. Svet ga je znao pod imenom Endi Vorhol (Andy Warhol). Uistinu, zvao se Andrej Varhola (Andrew Warhola). Na njegov grob niko ne stavlja cveće. Umesto venaca i sveća, ljudi donose prazne limenke od koka-kole, soka od paradajza i piva. Kada taj krljež prekrije ceo grob i ne vidi se krst od mnoštva ramena, neko uklanja otpatke. Onda se sve ponavlja.

Le Korbizje

2008-04-11T10:04:00.000-07:00

Le Korbizje (fr. Le Corbusier ) ili samo Korbizje - pseudonim francuskog arhitekte švajcarskog porekla, čije je pravo ime bilo Šarl-Eduar Žanre-Gri (fr. Charles-Édouard Jeanneret-Gris). Rođen je 6. oktobra 1887. u mestu La Šo de Fond (fr. La Chaux-de-Fonds) u Švajcarskoj, a umro je 27. avgusta 1965. u Francuskoj.

Le Korbizje je bio arhitekta i urbanista a takođe i slikar, vajar i pisac a poznat je i kao suosnivač purizma.

Le Korbizje se rodio u porodici umetnika: njegov otac je bio slikar i graver brojčanika na časovnicima, a mati muzičarka. Počeo je rano slikati i učiti graverski zanat. Sa četrnaest godina počeo je pohađati umetničku školu, ali uskoro posvetio arhitekturi. Godine 1902. na međunarodnoj izložbi cizeliranih časovnika u Torinu njegov rad je nagrađen diplomom.

Od 1906. posvećuje se isključivo arhitekturi, živi skromno, putuje po svetu, a u Italiji proučava tamošnju arhitekturu. Sledeće godine odlazi u Austriju. Počinje proučavati armiranobetonske konstrukcije da bi 1912. realizovao prve arhitektonske projekte. Tokom Prvog svetskog rata radio je kao učitelj.

Godine 1917. trajno se nastanjuje u Parizu i sa kasnijim dugogodišnjim saradnikom Amadeom Ozefantom izdaje manifest kubizma koji postaje osnov purizma. Godine 1929. godine postaje suosnivač časopisa za estetska pitanja.

Godine 1921. sa rođakom Pjerom Žanreom otvara atelje u kome radi do 1965. godine. Od 1923. gradi zgrade širom sveta ( Francuska, Švajcarska, Nemačka, Rusija, Južna Amerika, Alžir... ).

U prisilnopj izolaciji je od 1939, odnosno od početka Drugog svetskog rata. Godine 1941. objavljuje u Parizu "Atinsku povelju" a 1944. " Tri ljudska uređenja". Radi i projektuje od završetka Drugog svetskog rata pa sve do smrti od infarkta 27. avgusta 1965.

Portret Le Korbizjea na Švajcarskoj novčanici.

Sezan

2008-04-07T01:16:00.000-07:00

Pol Sezan (19. januar 1839. Eks an Provans, Francuska – 22. oktobar 1906. ), bio je Francuski slikar i crtač koji reprezentuje prelaz između impresionizma kraja 19. veka i kubizma iz početka 20. veka. Bio je jadna od najznačajnijih ličnosti francuskog slikarstva koju danas svrstavamo u doba postimpresionizma.

Rodio se na jugu Francuske u bogatoj i obrazovanoj porodici, kao vanbračno dete prodavca šešira i kćerke jednog zanatlije. Osnovna školu Sv. Josipa bila je za Sezana prvi kontakt sa običnim svetom, čijiom je središnjom tačkom bio njegov otac- u međuvremenu već uspešan bankar. Od 1952. godine studira na gimnaziji i na internatu se pored drugih susreće sa Emilom Zolom sa kojim se dugo godina prijatelji.

1857. godine se upisuje na besplatnu školu crtanja i tu se susreće sa mnogim umetnicima. Maturirao je posle drugog pokušaja te iako ga interesuje muzika, literatura i slikarstvo, posle mature se upisuje na očevu želju na pravo koje nije voleo ali ne prestaje da pohađa školu crtanja. Njegov otac je platio da ne ide u vojsku. Njegovu nadu da će jednog dana postati slikar potkrepila je pohvala njegove uljane slike koje dobija od škole crtanja.

Godine 1860. pomoću majke i sestre Marije od oca dobija dozvolu da studira u Parizu umetnost. Kada njegov otac ustanovljava da nema talenat da ga nasledi u bankarstvu dozvoljava mu da ode u Pariz. Tu se susreće sa Kamij Pisarom i drugim impresionistima i upravo on utiče na Sezana i ponekad su i zajedno slikali.

Sezan je pohađao kurseve slikanja ali ipak nije primljen na Školu lepih umetnosti u Parizu i vraća se kući. Od 1862. godine kupuje atelje u Parizu i živi samo za slikarstvo i upoznaje se sa Alfred Sislem, Ogist Renoarom i Klod Moneom no na Akademiji lepih umetnosti je ponovo odbijen.

Kao 25 godišnji predlaže svoja dela za "salon" ali ih komisija koja je radila po konzervativnim principima akademizma nije prihvatila. Slična odbijanja je doživela i grupa ostalih impresionista i oni se trude da osnuju svoj vlastiti "salon".

Sa impresionistima se susreće na susretima "Salona nezavisnih" i njegove slike su prvi put izložene na ovom salonu 1863. godine. Oficijalni salon i dalje ne prima njegove slike. Godine 1874. i 1877. izlaže na izložbama impresionista ali se njegova dela susreću sa neshvatanjem i postaju izvori potsmeha kritičara. Sezan se povlači i distancira od svojih prijatelja i odlazi kući u Eks an Provans. 1886. godine njegov otac se konačno ženi sa njegovom majkom i nakon toga odmah umire a Sezan i njegove sestre se obogaćuju.

Sezan je sve više usamljen. 1895. prodavac i skupljač slika Volard organizuje Sezanovu prvu samostalnu izložbu. Sezan i dalje živi samo za svoju umetnost a 1897. godine umire njegova najka.

Sezan kupuje atelje u Eks an Provans i živi u njemu samo sa svojom sluškinjom, jer izolaciju smatra za uslov svog rada. Od 1900. ne napušta atelje i u ovo doba on konačno postaje poznat. 15. oktobra 1906. godine radi u pleneru i naglo pada u nesvest nakon čega leži nekoliko sati na jakom plusku. Kada ga nalaze njegovo stanje je jako ozbiljno i posle osam dana umire u svojoj 67. godini života od upale pluća. 1907. godine požnjeće njegova dela velike uspehe.

Gogen

2008-04-02T08:51:00.000-07:00

Ežen Anri Pol Gogen (7. jun 1848—9. maj 1903), poreklom Francuz, jedan je od tri slikara postimpresionizma. Gogen je imao svoj stil: slikao je pomoću velikih površina oivičenih crnom linijom (slično vitražu). Taj stil zvao se sintetizam i u njemu boja ne određuje predmet. Gogen je preteča fovizma. Na Tahitiju je proveo drugi deo svog života i tamo se potpuno posvetio slikanju. Njegova dela su Devojke sa Tahitija nose cveće, Kuda idemo, gde smo i šta radimo...

Na Tahiti odlazi prvi put 1891, a 1895. definitivno odlazi u Francusku Polineziju, gde je umro u patnjama i gorčini. Njegove polinezijske teme svode se na prikazivanje animalne lepote ženskog tela u šaroliko ornamentiranim tkanjima u gustom zelenilu tropske vegetacije. Svoje doživljaje i ispovijesti objavio je u knjigama "Noa Noa" i "Pre i posle". Uticao je na razvoj ekspresionizma i formiranje fovizma.

Umro je 1903. godine i sahranjen je na Cimetière Calvaire u Atuoni, Hiva Oa, Ostrva Markiz, Francuska Polinezija.