Koko Šanel

Gabrijela Koko Šanel (19. avgust 1883. – 10. januar 1971.) je bila francuska modna kreatorka, jedna od najčuvenijih u XX veku, koja je gotovo 60 godina suvereno vladala visokom pariskom modom.

Koko Šanel je i tvorac Male crne haljine.

IME

proza

TAJ NJEN ČUDNI UM

poezija

Endi Vorhol

Endi Vorhol (engl. Andy Warholl) (6. avgust, 1928 – 22. februar, 1987) bio je američki slikar, režiser, publicista, glumac i najveća figura pop arta. Rođen kao Endru Varhola u Pitsburgu, studira dizajn na univerzitetu Karnegi Melon nakon čega odlazi u Njujork.

Dve njegove izjave:

U budućnosti će svako imati svojih 15 minuta svetske slave.

Umetnik je osoba koja pravi stvari koje ljudima ne trebaju, ali on iz nekog razloga misli da bi bila dobra ideja dati im.

Dok je bio živ, govorio je da potiče niotkud. Zato su ga nazivali Coca-Cola Cocteau.
Nije se smrtno zapio. Niti predozirao narkoticima. Mada bi tako htela legenda. Do niotkud, ili do svoje prave domovine doputovao je nekoliko meseci pre smrti. Ali još za života proglašen je za genija XX veka i proroka. Dok su ga tamo, odakle potiče njegova porodica, smatrali debilom, šarlatanom, komedijašem i izdajnikom. Svet ga je znao pod imenom Endi Vorhol (Andy Warhol). Uistinu, zvao se Andrej Varhola (Andrew Warhola). Na njegov grob niko ne stavlja cveće. Umesto venaca i sveća, ljudi donose prazne limenke od koka-kole, soka od paradajza i piva. Kada taj krljež prekrije ceo grob i ne vidi se krst od mnoštva ramena, neko uklanja otpatke. Onda se sve ponavlja.

Le Korbizje

Le Korbizje (fr. Le Corbusier ) ili samo Korbizje - pseudonim francuskog arhitekte švajcarskog porekla, čije je pravo ime bilo Šarl-Eduar Žanre-Gri (fr. Charles-Édouard Jeanneret-Gris). Rođen je 6. oktobra 1887. u mestu La Šo de Fond (fr. La Chaux-de-Fonds) u Švajcarskoj, a umro je 27. avgusta 1965. u Francuskoj.

Le Korbizje je bio arhitekta i urbanista a takođe i slikar, vajar i pisac a poznat je i kao suosnivač purizma.

Le Korbizje se rodio u porodici umetnika: njegov otac je bio slikar i graver brojčanika na časovnicima, a mati muzičarka. Počeo je rano slikati i učiti graverski zanat. Sa četrnaest godina počeo je pohađati umetničku školu, ali uskoro posvetio arhitekturi. Godine 1902. na međunarodnoj izložbi cizeliranih časovnika u Torinu njegov rad je nagrađen diplomom.

Od 1906. posvećuje se isključivo arhitekturi, živi skromno, putuje po svetu, a u Italiji proučava tamošnju arhitekturu. Sledeće godine odlazi u Austriju. Počinje proučavati armiranobetonske konstrukcije da bi 1912. realizovao prve arhitektonske projekte. Tokom Prvog svetskog rata radio je kao učitelj.

Godine 1917. trajno se nastanjuje u Parizu i sa kasnijim dugogodišnjim saradnikom Amadeom Ozefantom izdaje manifest kubizma koji postaje osnov purizma. Godine 1929. godine postaje suosnivač časopisa za estetska pitanja.

Godine 1921. sa rođakom Pjerom Žanreom otvara atelje u kome radi do 1965. godine. Od 1923. gradi zgrade širom sveta ( Francuska, Švajcarska, Nemačka, Rusija, Južna Amerika, Alžir... ).

U prisilnopj izolaciji je od 1939, odnosno od početka Drugog svetskog rata. Godine 1941. objavljuje u Parizu "Atinsku povelju" a 1944. " Tri ljudska uređenja". Radi i projektuje od završetka Drugog svetskog rata pa sve do smrti od infarkta 27. avgusta 1965.

Portret Le Korbizjea na Švajcarskoj novčanici.

Sezan

Pol Sezan (19. januar 1839. Eks an Provans, Francuska – 22. oktobar 1906. ), bio je Francuski slikar i crtač koji reprezentuje prelaz između impresionizma kraja 19. veka i kubizma iz početka 20. veka. Bio je jadna od najznačajnijih ličnosti francuskog slikarstva koju danas svrstavamo u doba postimpresionizma.

Rodio se na jugu Francuske u bogatoj i obrazovanoj porodici, kao vanbračno dete prodavca šešira i kćerke jednog zanatlije. Osnovna školu Sv. Josipa bila je za Sezana prvi kontakt sa običnim svetom, čijiom je središnjom tačkom bio njegov otac- u međuvremenu već uspešan bankar. Od 1952. godine studira na gimnaziji i na internatu se pored drugih susreće sa Emilom Zolom sa kojim se dugo godina prijatelji.

1857. godine se upisuje na besplatnu školu crtanja i tu se susreće sa mnogim umetnicima. Maturirao je posle drugog pokušaja te iako ga interesuje muzika, literatura i slikarstvo, posle mature se upisuje na očevu želju na pravo koje nije voleo ali ne prestaje da pohađa školu crtanja. Njegov otac je platio da ne ide u vojsku. Njegovu nadu da će jednog dana postati slikar potkrepila je pohvala njegove uljane slike koje dobija od škole crtanja.

Godine 1860. pomoću majke i sestre Marije od oca dobija dozvolu da studira u Parizu umetnost. Kada njegov otac ustanovljava da nema talenat da ga nasledi u bankarstvu dozvoljava mu da ode u Pariz. Tu se susreće sa Kamij Pisarom i drugim impresionistima i upravo on utiče na Sezana i ponekad su i zajedno slikali.

Sezan je pohađao kurseve slikanja ali ipak nije primljen na Školu lepih umetnosti u Parizu i vraća se kući. Od 1862. godine kupuje atelje u Parizu i živi samo za slikarstvo i upoznaje se sa Alfred Sislem, Ogist Renoarom i Klod Moneom no na Akademiji lepih umetnosti je ponovo odbijen.

Kao 25 godišnji predlaže svoja dela za "salon" ali ih komisija koja je radila po konzervativnim principima akademizma nije prihvatila. Slična odbijanja je doživela i grupa ostalih impresionista i oni se trude da osnuju svoj vlastiti "salon".

Sa impresionistima se susreće na susretima "Salona nezavisnih" i njegove slike su prvi put izložene na ovom salonu 1863. godine. Oficijalni salon i dalje ne prima njegove slike. Godine 1874. i 1877. izlaže na izložbama impresionista ali se njegova dela susreću sa neshvatanjem i postaju izvori potsmeha kritičara. Sezan se povlači i distancira od svojih prijatelja i odlazi kući u Eks an Provans. 1886. godine njegov otac se konačno ženi sa njegovom majkom i nakon toga odmah umire a Sezan i njegove sestre se obogaćuju.

Sezan je sve više usamljen. 1895. prodavac i skupljač slika Volard organizuje Sezanovu prvu samostalnu izložbu. Sezan i dalje živi samo za svoju umetnost a 1897. godine umire njegova najka.

Sezan kupuje atelje u Eks an Provans i živi u njemu samo sa svojom sluškinjom, jer izolaciju smatra za uslov svog rada. Od 1900. ne napušta atelje i u ovo doba on konačno postaje poznat. 15. oktobra 1906. godine radi u pleneru i naglo pada u nesvest nakon čega leži nekoliko sati na jakom plusku. Kada ga nalaze njegovo stanje je jako ozbiljno i posle osam dana umire u svojoj 67. godini života od upale pluća. 1907. godine požnjeće njegova dela velike uspehe.

Gogen

Ežen Anri Pol Gogen (7. jun 1848—9. maj 1903), poreklom Francuz, jedan je od tri slikara postimpresionizma. Gogen je imao svoj stil: slikao je pomoću velikih površina oivičenih crnom linijom (slično vitražu). Taj stil zvao se sintetizam i u njemu boja ne određuje predmet. Gogen je preteča fovizma. Na Tahitiju je proveo drugi deo svog života i tamo se potpuno posvetio slikanju. Njegova dela su Devojke sa Tahitija nose cveće, Kuda idemo, gde smo i šta radimo...

Na Tahiti odlazi prvi put 1891, a 1895. definitivno odlazi u Francusku Polineziju, gde je umro u patnjama i gorčini. Njegove polinezijske teme svode se na prikazivanje animalne lepote ženskog tela u šaroliko ornamentiranim tkanjima u gustom zelenilu tropske vegetacije. Svoje doživljaje i ispovijesti objavio je u knjigama "Noa Noa" i "Pre i posle". Uticao je na razvoj ekspresionizma i formiranje fovizma.

Umro je 1903. godine i sahranjen je na Cimetière Calvaire u Atuoni, Hiva Oa, Ostrva Markiz, Francuska Polinezija.